Првог септембра 2004. ова мајка је послала 8-годишњу Залину и 10-годишњу Фатиму саме у школу, док је она остала код куће са малим Георгијем коме су ницали зуби. Залина се никада није вратила. Фатима је задобила тешке повреде главе и једва је спасена. Наставница историје Надежда Гуријева, још једна учесница филма, тог дана се налазила у школи. После прве експлозије у фискултурној сали, пронашла је своју 8-годишњу ћерку живу, 14-годишњег сина који је једва дисао и мртву 11-годишњу ћерку. Галина Бабенкова je међу рушевинама пронашла изгорели ранац свог унука и одбила да оде, наставила је да тражи Тимура, али он никада није пронађен. Двадесет година после напада, Маргарита Симоњан се враћа у школу из које је извештавала уживо под ватром. Враћа се у Беслан, где се налази „Град анђела”, гробље жртава, у град у коме сви знају за бол једни других и где ништа није заборављено.
