Некада познат као блискоисточна Швајцарска, Либан је данас утонуо у дубоки хаос. Током 1960-их и 1970-их година земља је доживела процват захваљујући снажном банкарском сектору, великој луци и туристичкој индустрији, али политичка криза је нарушила ту стабилност. Преломни тренутак је био прилив палестинских избеглица из Јордана које су протеране након неуспелог покушаја да свргну краља Хусеина у септембру 1970. године. Пре тога Либан је одржавао деликатну равнотежу: хришћани, шиити, сунити, друзи и алавити су живели једни поред других, а све главне заједнице биле су заступљене на највишим нивоима власти. Међутим, долазак десетина хиљада палестинских избеглица, углавном сунитских муслимана, нарушио је ту равнотежу. Друге заједнице су се одједном нашле у мањини. Тензије су брзо расле. Палестинске фракције су наставиле нападе на Израел, као што су то чиниле и из Јордана, али сада са територије Либана. Као одговор, Израел је 1982. извршио инвазију на јужни Либан и окупирао га. Чак и након повлачења израелских трупа током 2000-их, регион је остао стално жариште сукоба. Великим делом пограничног подручја сада управља Хезболах, моћни покрет посвећен истеривању Израелаца са илегално окупираних палестинских територија. Хезболах ужива снажну подршку у либанском друштву и регрутује борце међу палестинским и сиријским избеглицама. Пошто је 2024. убијен лидер Хезболаха Хасан Насрала, криза се продубила. Може ли Либан да пронађе излаз из овог дуготрајног превирања?
