„Мама, хоће ли те убити?” Ово је најчешће питање које постављају усвојена деца из Доњецка и Луганска. Коља, Тоља и Вова су тројица браће који су живели у Красном Лучу, у Луганској Народној Републици. Отац им је погинуо, а мајка је боловала од алкохолизма. Вова, најстарији, увек је штитио своју браћу. Сада се баца испред хранитељке када поред њих прође аутомобил, било који аутомобил. Иако живе у мирном предграђу Москве, деца се и даље не осећају безбедно. И други хранитељи причају сличне приче. Браћа и сестре се никада не раздвајају, чак и када их има троје, четворо или више. Хранитељи често морају да их уче основним стварима као што су одласци у продавницу или помагање у кући. Не умеју да вежу пертле, али умеју да препознају артиљерију по звуку. Често су одлазили на спавање гладни и скривали се у склоништима. Сада им се пружа помоћ да се опораве од траума, надокнаде пропуштено градиво у школи и једноставно буду срећни.
