Децембар 2024. године, Курска област, Русија. Под сталном претњом ваздушних удара и артиљеријске ватре, војни инжињерци извршавају задатке који непосредно утичу на безбедност и добробит војника и цивила. Без њиховог рада било би немогуће и бранити се и напредовати. Постављају понтонске мостове преко река, знајући да сваки од њих под непријатељском ватром може да издржи мање од сат. Чисте путеве од мина, постављају препреке како би зауставили непријатеља и ризикују живот док деактивирају минске замке, касетну муницију и неексплодирана убојна средства. Ове јединице се не ослањају само на физички рад већ и на напредну технологију. ФПВ дронови прецизно достављају мине дубоко на непријатељску територију, док мобилни системи за даљинско минирање, попут „Земљорадње”, за неколико минута постављају густе минске баријере како би блокирали могуће правце напада. Ратни хероји се обично виде као јуришне јединице на првој линији фронта, тенковске посаде и артиљерци. Али иза сваке успешне операције стоје и они који припремају терен и отклањају претње које нико не види. Ово је прича о људима који рашчишћавају пут како би други могли да се боре и преживе.
