Први пут у историји, идеја „културе отказивања” примењена је на културу читаве једне земље, руску културу. Све што је у Русији стварано више од 1500 година, не само да се доводи у питање већ се и осуђује, оцрњује и одбацује. Уметност и спорт, области у којима је Русија традиционално била веома успешна, сада су на удару. Имена руских певача, уметника и редитеља избацују се из програма концерата и фестивала. Чак су и великани који више нису међу живима постали жртве „културе отказивања”, Достојевски, Чајковски, Шостакович, а списак се сваког дана повећава. Ко се још нашао на удару „културе отказивања” и како се носе с тим?
